Posmatranje ptica ( birdwatching )


Posmatranje ptica (eng. birdwatching)  je hobi koji se sastoji, kako od posmatranja ptica, tako i od slušanja zvukova koje proizvode ptice. Ptice se mogu posmatrati golim okom, mada se obično koristi dvogled, a u nekim slučajevima i durbin. Neki posmatrači ptica prave zvučne i video zapise svojih opažaja. Posmatranje ptica je veoma popularan hobi u Evropi i Severnoj Americi, mada se njegova zastupljenost postepeno širi i na druga područja sveta.

Specijalni rezervat prirode „Ritovi donjeg Potisja“ predstavlja najočuvanije stanište uz reku Tisu u Srbiji i ukazuje na nekadašnje bogatstvo faune ptica uz ovu reku, pre velikih zahvata na regulaciji voda i upravljanju šumama. Ornitološka vrednost je pre svega u prisustvu velikog broja retkih i ugroženih vrsta ptica na gnežđenju, pri migraciji i zimovanju. U ovom zaštićenom području je do sad registrovano 177 vrsta ptica, od čega je  91 vrsta gnezdarica.
Mnoge vrste ptica Ritova donjeg Potisja značajne su u nacionalnim i međunarodnim razmerama, što dokazuje i njihovo prisustvo na raznim listama, uredbama i konvencijama i to:
  • 150 vrsta strogo zaštićeno prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih biljaka, životinja i gljiva (Sl. Glasnik RS 5/2010).
  • 61 vrsta na SPEC listi, od čega SPEC1, odnosno na IUCN Crvenoj listi–tri, SPEC2 – četrnaest, SPEC3 – četrdeset i četiri.
  • 50 vrsta nalazi se na Dodatku I Direktive o pticama, što ih opredeljuje kao vrste na osnovu kojih se nominuju Natura 2000 područja.
Na barama i mrtvajama, a pogotovo na Jegmeču, Aradačkom Ajlašu i Komonju usled dinamičnih hidroloških procesa prisutna su vodena staništa različite dubine. Svako od njih naseljeno je karakterističnom ornitofaunom. Mrtvaje donjeg Potisja sa plitkom vodom su jedan od najvažnijih hranidbenih prostora za čaplje i rode, kako prilikom seobe uz Tisu, tako i tokom gnežđenja. Opstanak selidbenih jata, okolnih gnezda i kolonija u velikoj meri zavisi od dostupnosti hrane u Jegmeču, Aradačkom Ajlašu i Komonju, kao i na privremenim barama u nebranjenom delu.
Ovde se najčešće hrane velika bela čaplja (Casmerodius albus), mala bela čaplja (Egretta garzetta), siva čaplja (Ardea cinerea), crna roda (Ciconia nigra) i kašičar (Platalea leucorodia). Povremeno dolaze i žuta čaplja (Ardeola ralloides), gak (Nycticorax nycticorax) crvena čaplja (Ardea purpurea) i bela roda (Ciconia ciconia). Prostori dublje vode bara i mrtvaja su važni kao selidbena staništa retkih vrsta poput crnovratog gnjurca (Podiceps nigricollis), malog vranca (Phalacrocorax pygmeus), patke kašikare (Anas clypeata) i orla ribara (Pandion haliaetus). Vrste poput patke njorke (Aythya nyroca) i vodomara (Alcedo atthis) tokom gnežđenja potrebe za hranom i životnim prostorom zadovoljavaju na mrtvajama.
Image

Osmatračnica na lokaciji Komonj

Ovde se u periodu gnežđenja hrane belobrke čigre (Chlidonias hybridus). Iznad vodenih površina je u kasno leto i ranu jesen obilje letećih insekata, što u seobi koriste pčelarice (Merops apiaster) i laste (Hirundinidae). Pojava i održavanje plićaka i blatnih obala uslovljavaju prisustvo žalara slepića (Charadrius dubius), vivaka (Vanellus vanellus) i sprudnika (Tringa sp.). U periodu seobe ovo su područja od izuzetne važnosti za ptice, i na njima se odmaraju i hrane velika mešovita jata koja broje i do 100 crnih roda (Ciconia nigra), 200 velikih belih čaplji (Casmerodius albus), preko 200 mrkih sprudnika (Tringa erythropus) i oko 10 belorepana (Haliaeetus albicilla). Tršćaci i šaševi su gnezdilišta trstenjaka (Acrocephalus sp.), cvrčića tršćara (Locustella luscinioides) i močvarne strnadice (Emberiza schoeniclus). Istraživanja iz 2018. godine, pokazuju da se na teritoriji SRP „Ritovi donjeg Potisja“ nalazi 7 gnezdećih parova orla belorepana, 1 par crne rode i 3 gnezdeća para mrke lunje (Milvus Migrans).
Posmatranje ptica na lokaciji SRP „Ritovi donjeg Potisja“ se najbolje može sprovesti na lokaciji Komonj na kojoj postoji osmatračnica, kako za vršenje čuvanja i nadzora nad zaštićenim područjem, tako i za posetioce rezervata.
Image
Image
Image
Image
                                                                                  Slike: Danilo Đeković
Ornitofauna parka prirode “Rusanda” je takođe veoma raznovrsna. U ovom zaštićenom IBA području je do sad registrovano 211 vrsta ptica.
Najbrojnija grupa ptica je iz reda pevačica Passeriformes (81 vrsta), zatim šljukarica Charadriiformes (47), plovuša Anseriformes (21), grabljivica Falconiformes (17), štakara Ciconiiformes (11), ždralovki Gruiformes (6), golubova Columbiformes (5), gnjuraca Podicipediformes (4), sova Strigiformes (4), vikačica Coraciiformes (4), veslonoški Pelecaniformes (3), koka Galliformes (3), detlića Piciformes (2), kukavica Cuculiformes (1) i čiopa Apodiformes (1).
Na Rusandi je zabeležen neobično veliki ukupan broj vrsta iz reda šljukarica, a značajan broj vrsta iz te grupe na Rusandi boravio je učestalo i u većoj brojnosti u odnosu na druge lokalitete u Vojvodini.
Ukupan broj vrsta vodenih ptica koji je zabeležen je 89 (42% od ukupnog broja svih zabeleženih vrsta), što indikuje ovo stanište kao predominantno vodeno. Ukupan broj strogo zaštićenih vrsta je 178 (Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva; Službeni glasnik Republike Srbije 5/2010).
Osam vrsta su globalno ugrožene (BirdLIfe International, 2004): mali vranac (Phalacrocorax pygmeus), mala lisasta guska (Anser erythropus), patka njorka (Aythya nyroca), beloglava patka (Oxyura leucocephala), belorepan (Haliaeetus albicilla), stepski soko (Falco cherrug), velika droplja (Otis tarda) i tankokljuna carska šljuka (Numenius tenuirostria). Od navedenih vrsta u savremenom periodu redovno su prisutni mali vranac, patka njorka, belorepan i stepski soko. Jedino je patka njorka gnezdarica, dok se gnežđenje stepskog sokola može očekivati.
Ukupan broj vrsta koje su od interesa za zaštitu u Evropi i u Evropi imaju nepovoljni status zaštite (SPEC2, BirdLIfe International, 2004) je 16, a od njih u gnezdarice zaštićenog područja spadaju riđoglava patka (Aythya ferina), vivak (Vanellus vanellus), crvenonogi sprudnik (Tringa totanus), sivi svračak (Lanius minor) i velika strnadica (Miliaria calandra) a u gnezdarice šireg područja i bela roda (Ciconia ciconia) i konopljarka (Carduelis cannabina).
Za ukupno osam vrsta gnezdarica Rusanda podržava nacionalno značajne populacije gnezdarica, odnosno na predmetnom području se više od 1% nacionalne populacije tih vrsta gnezdi na Rusandi.
Image
Image
Image
Image
                                                                                  Slike: Danilo Đeković
Od posebno značajnih lokaliteta izdvajaju se lokaliteti Velika Rusanda i Mala Rusanda
Velika Rusanda obuhvata celokupno jezero Velika Rusanda i njegovu neposrednu okolinu, sa obodnom priobalnom vegetacijom i slatinskim livadama, najvažnije je lokalno mesto gnežđenja najvećeg broja vodenih ptica. Budući da se voda tokom leta povlači, a na površinu izbijaju muljevite obale, Velika Rusanda je i lokalno najvažniji mikrolokalitet za seobu šljukarica. Ona se nastavlja na prostrane slatinske livade u severozapadnom delu koje predstavljaju deo jezerskog bazena. Veoma je, za seobu ptica, bitno postojanje plitke kontaktne površine između jezera i livade, u kojoj dubina vode ne prelazi 20 cm a na velikoj površini je i plića. Zbog morfologije tla, ovaj mikrolokalitet povremeno sadrži i neobrasla ostrvca i sprudove. Najznačajnije gnezdarice: Recurvirostra avosetta, Tachybaptus ruficollis, Podiceps nigricollis, Botaurus stellaris, Ixobrychus minutus, Nycticorax nycticorax, Ardeola ralloides, Ardea purpurea, Casmerodius albus, Aythya ferina, Aythya nyroca, Himantopus himantopus, Remiz pendulinus, Acrocephalus schoenobaenus, Panurus biarmicus i Emberiza schoeniclus.
Mala Rusanda, osim dela otvorenog vodenog ogledala različite veličine i dubine u različitim periodima godine, sadrži i prostrane povremeno vlažne livade, slatine i depresije sa vodenom vegetacijom slanih močvara koje su veoma značajno mesto za gnežđenje vrsta koje se gnezde na tlu ili u prizemnoj vegetaciji. Najznačajnije gnezdarice: Anas quequedula, Coturnix coturnix, Vanellus vanellus, Gallinago gallinago, Tringa totanus, Galerida cristata, Alauda arvensis i Motacilla flava.
Posmatranje ptica na lokaciji PP „Rusanda“ se najbolje može sprovesti na lokaciji Velika Rusanda na kojoj postoji osmatračnica, kako za vršenje čuvanja i nadzora nad zaštićenim područjem, tako i za posetioce rezervata.
Image

Osmatračnica parka prirode „Rusanda“, u neposrednoj blizini zdravstveno rehabilitacione ustanove „Banja Rusanda“

Za zakazivanje i sve informacije :
023/521 - 032, Mira Dronjak
Email: mira.dronjak@rezervatiprirode.com

© 2019 Ustanova "Rezervati prirode" Zrenjanin. All Rights Reserved.